Badnje veće

Kao davni greh,
uvek mi se ista javljaš.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljaš.

večno sanjaš,
svetom putuješ bez putovanja
a Badnje veće dolazi.

Mogla si mi baš
i reći neke reći nagle.
Oči su mi, znaš,
pune one iste magle.

Al' suprotnost sušta,
sad u meni tuga koren pušta
a badnje veće prolazi.

To je bilo naše zadnje
sad opet zvona zvone - slušam to
Ne, nije svako veće Badnje,

al' ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je.

U poslednji čas,
kao uvek na to veće,
gospođa do nas
unucima kolač peče.

U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje veće prolazi...

To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone
- slušam to.

Ne, nije svako veće Badnje,
al' ovo danas, sasvim slučajno -
Badnje je.


!Poslušajte sami!

Put u središte zemlje

Kad sam jutros stig'o kući s posla
saček'o me papir siv:
otišla mi draga, svega joj je dosta,
nikad ne zna dal' sam živ.

Ma idi lutko lepa s milim bogom,
ti si više komad lak!
Nisi nikad tamo stala svojom nogom,
nemaš ti pojma šta je mrak.

Tamo dole đavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
Baš i nisi drugar, moj živote,
al' neka, neka, biće slađe kad srce zemlje nađem.

Neki Francuz, neki pisac mudar,
prorek'o je mnogo tog.
Možda nikad nije radio kao rudar,
al' ga volim kao svog.

Knjiga piše da postoji mesto,
u sred zemlje neko sunce sja.
Tamo se može i s milion dvesto!
Tražim srce zemlje stare i sunce za rudare.

Kopam, đavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
O, baš i nisi drugar, moj živote,
al' neka, neka, biće slađe kad srce zemlje nađem.

Tamu gutam, dišem, tamu gazim,
trpim najbolje što znam.
Al' ću jednog dana da je proburazim
i da se svetla dočepam.

Knjiga piše da postoji mesto,
u sred zemlje neko sunce sja.
Tamo se može i s milion dvesto!
Tražim srce zemlje stare i sunce za rudare.

'Ajde, đavoli se kote,
tri planine pritiska mi vrat.
O, baš i nisi drugar, moj živote,
al' neka, neka, biæe slađe kad srce zemlje nađem,

kad srce zemlje pronađem!

!Poslušajte sami!

Olivera

Na pragu svojih dvadesetih
bio sam laka roba,
bile su moderne barabe onih dana.

Ne želim svega ni da se setim,
hteo sam, eto, sve da probam,
zvalo me zabranjeno voæe s raznih grana.

Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojćica.
Leteo je kao leptir tvoj čuperak.

Drugi bi sve
imalo smisao,
drukčije bih život disao
da sam znao da postojiš Olivera.

Možda sam a da nisam znao
pred isti izlog s tobom stao,
možda smo zajedno iz voza negde sišli?

Možda si sasvim blizu bila,
ulicom mojom prolazila
i možda smo se na trenutak mimoišli?

Sad žalim, da,
al' šta sam znao ja?
Ti si bila još devojčica,
daleko od oga oka i mog pera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ne bih svakoj pesme pisao
da sam znao da postojiš Olivera.

Drugi bi sve
imalo smisao,
ja bih iz te gužve zbrisao
i nikom ne bi bilo jasno šta ja to smeram.

Znao bih gde
da sebi nađem mir,
skrio se u tajni manastir
i ćekao da ti odrasteš Olivera.

!Poslušajte sami!

Mani me se lepa našto

Proganja me stalno Nastasija Kinski,
svaki dan mi dolazi u san.
Prića da me voli, baš ono, odistinski,
i vene zbog mene.

Brine me, pomalo, ta lepa omladinka.
Ne mogu da odobrim njen stav.
Nosi moju sliku k'o zaljubljena klinka,
moju sliku u novčaniku.

Sve je to lepo i sve mi to laska,
al' mojoj faci ne pristaje maska.
Ja na te stvari gledam starinski
- mani me drugarice Kinski!

Nisi ti kriva, stvar ne primaj lično!
To su principi il' tu nešto slićno.
Ja sam za drugu devojku rast'o,
mani se mene lepa Nasto.

Ne mogu da shvatim šta nalazi na meni
osim što sam visok, lep i plav?
Čim joj nešto kažem a ona porumeni
pa skokne da me cmokne.

Njen pogled ruši i obara s nogu
al' ja se branim koliko već mogu.
Snažno me grli, sve grčko-rimski,
htela bi da me ljubi filmski.

Polako snajka, obustavi napad,
vrati se lepo na svoj truli zapad!
U Pariz - Texas i među ljude-mačke,
ja nigde ne mrdam iz Baćke!

!Poslušajte sami!

Slovenska

Noshen dahom sna doleteo je crni golub na moj dlan.
Zashto, k'o da zna, al' to sam jutro dochekao umoran.
K'o da sam i ja leteo s njim, krilima te kim, olovnim,
i video svet sakriven iza zlatnih oblaka.

Ako umrem mlad, posadi mi na grobu samo ruzmarin.
Ne dozvoli tad da naprave od toga tuzhni trechi chin.
Nek' mi ne drzhe govore, nek' drugom pletu lovore,
ako umrem mlad, zaustavljen u koraku i snu.

O, zagrli me sad, jako, najbolje shto zna
i nemoj crnoj ptici da me dash.

O ne, ne brini, prochi che za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

!Poslušajte sami!


U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam shta mu je,

Shto luduje, od sreche tugu tka
moja prosta dusha slovenska.

Uplashi me sjaj, milion sveæa kad se nebom popali.
Gde je tome kraj? Za kog su tako dubok zdenac kopali?
Zashto se sve to deshava, da chovek ishta reshava
il' smo samo tu zbog ravnote e medzu zvezdama?

O, zagrli me sad, jako, najbolje to znash
i nemoj crnoj ptici da me dash.

Ma ne, ne brini, prochi che za tren,
ja sam samo malo lud i zaljubljen.

U mojim venama davni sever samuje
i ja ponekad ne znam shta mu je,

Shto luduje, od sreche tugu tka
moja prosta dusha slovenska.

!Poslušajte sami!

Al se nekad dobro jelo

Nema vise, dobri svete
one lepe se'set pete
kad smo bili na svecari
kod kumova nasih starih
klizio je voz ko sanke
al' smo stigli do Palanke
Severac je duv'o 'ladan
pa ko ne bi bio gladan
I cim smo stigli
viknu kum svoju zenu
Sido, postavljaj, Bog te vid'o
spremila nam kuma nasa
za uzinu paprikasa
pa kolace, krmenadle
i par sarmi svakom
mesto leba mesa bela
princes krofne vangla cela
suvih sljiva i koljiva
i rezance s makom
e, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, bas
Do vecere vreme kratko
za kitnikes i za slatko
da odbijes, to ne vredi
da se kuma ne uvredi
nas kum Pera, dipl. agronom
rec o ovom, rec o onom
sve uz vino, porto-gizer
'di gutljaji sami klize
Taman smo bili gladni kada se zacu
Sido, veceru, Bog te vid'o
odjedared astal saren,
sos paradajz, krompir baren
suve snicle, ko promincle
kara-batak svakom
na podvarku curka, zna se
gdi je curka, tu je prase
onda torte, razne sorte
i rezanci s makom
ej, kad se samo setim
al' se nekad dobro jelo, bas
Vejao je sneg po soru
sedeli smo do pred zoru
baba rece, deder kaput
radni dan je, ajmo na put
al' kum Pera odma' skoci
sta to vide moje oci
Sido, ne daj nikom kaput
prvo frustuk, e, ondak na put
Ne drema vredna kuma
ne slusa prve petle
brza je od raketle
nosi vruce 'leba kriske
fafarone, cvarke friske
zacas sprema sunke, rena
i pihtije svakom
pitamo ih ljudi, dokle
cekaj, kazu, jos snenokle
i sufnudle i griz-strudle
i rezance s makom
hej, kad se samo setim,
al' se nekad dobro jelo, bas
I ondak, sat i frtalj
kol'ko je is'o sinobus
nismo nista jeli
i kad smo stigli na stanicu odma
kupimo burek, lep, frisak
mastan, sve nam
onako, mast curila niz bradu.
pa ondak opalimo preko toga
jednu tepsiju sampita i gajbu piva
mlakog, crnog

!Poslušajte sami!

Bela lađa

U aprilu Sombor varos zazeleni,
pa setaju gospoice, blago meni.

Isprse se brezobrazno,
pa mi glavom klimnu mazno,
a mene ceka bela ladja.

A kad odem ne vracam se do jeseni.
Udace se mnoge dotle, blago meni.

'Dobar vece, kapetane',
Laku noc vam zelim dame,
a mene ceka bela ladja.

Moram da idem sad, bo'me, nije mi lako,
al' bolje tako, da ja krenem polako.

Moram da idem sad jer cu baciti sidro
pa zbogom Vidro, ostacu tu.

Od Zemuna do Pasave voda peni,
a u Pesti promenada, blago meni.

Brinuti sam, kerem sepe,
Madjarice moje lepe,
Da mene ceka bela ladja.

Moram da idem sad...

U aprilu sav se Sombor zasareni
od sesira raznoraznih, blago meni,

i frajlica sto ih nose, nasmesene, zlatokose,
a mene ceka bela ladja.

!Poslušajte sami!