Kao davni greh,
uvek mi se ista javljaš.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljaš.
večno sanjaš,
svetom putuješ bez putovanja
a Badnje veće dolazi.
Mogla si mi baš
i reći neke reći nagle.
Oči su mi, znaš,
pune one iste magle.
Al' suprotnost sušta,
sad u meni tuga koren pušta
a badnje veće prolazi.
To je bilo naše zadnje
sad opet zvona zvone - slušam to
Ne, nije svako veće Badnje,
al' ovo danas, sasvim slučajno - Badnje je.
U poslednji čas,
kao uvek na to veće,
gospođa do nas
unucima kolač peče.
U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje veće prolazi...
To je bilo naše zadnje,
sad opet zvona zvone
- slušam to.
Ne, nije svako veće Badnje,
al' ovo danas, sasvim slučajno -
Badnje je.
!Poslušajte sami!
nedjelja, 14. ožujka 2010.
Pretplati se na:
Objavi komentare (Atom)
Nema komentara:
Objavi komentar